Једна мачка луталица ушетала је у живот овог студента хладног новембарског дана. Када га је угледала, закачила се за њега шапама и није хтела да га пусти.
Џон је на Имгуру написао причу о томе како су се упознали он и Грејси:
"Грејси је у мој живот ушла једне хладне новембарске вечери 2013. године. На путу до куће у 2 ујутру после вожње дуге два сата стао сам да допуним кола горивом. Била је хладна ноћ. Платио сам бензин и кренуо ка колима. Тада сам спазио нешто тамно и длакаво закачено за гуму мог аутомобила. Како сам се приближавао схватао сам да се помера а када сам пришао на метар, схватио сам да је у питању маче.
Подигао сам је, а она се закачила чврсто својим канџицама за мене. У том положају је остала наредних десет минута док сам возио. Донео сам је кући а она је дрхтала, деловала је јако болесно.
Никада пре нисам имао мачку, само пилиће а хранио сам локалне мачке које су ловиле мишеве у крају.
Те ноћи нисам био сигуран да ли ће преживети а она је целу ноћ провела склупчана поред мене. Нисам спавао много.
Наредног јутра сам је однео ветеринару, а то је био и мој први пут у животу да одем тамо. Речено ми је да има пет месеци и једва килограм и по. Била је неухрањена и била јој је потребна нега.
Обзиром на то да сам студент и да имам веома ограничен буџет, схватио сам да немам новца да платим ветеринара. Рекао сам им да не могу да платим рачун али да желим да јој нађем добар дом.
Тада је Грејси изненада скочила на моје раме и кренула да се мази и преде. Кренуо сам да је мазим а она је заспала у мојим рукама.
Ништа ми није било јасно. Никада пре се нисам тако везао за мачку, чак сам био и алергичан на њих.
Ветеринар и његов асистент су изашли из просторије са речима да ће се убрзо вратити.
Десет минута касније, мачка је спавала у мојим рукама а ветеринари и особље амбуланте ушли су у просторију и рекли ми да су одлучили да се одрекну својих хонорара.
Дали су ми кревет, транспортер и лечили је потпуно бесплатно.
За узврат тражили су да размислим да је задржим, макар док се не опорави.
Залепио сам постере по крају у нади да ће се јавити њен прави власник а касније сам и сазнао од радника са пумпе да је тог дана неко оставио два пса и мачку на пумпи. Друштво за заштиту животиња је дошло и одвело псе али нису могли да пронађу малу сиву и уплашену мачку.
На неки начин, она је одабрала мене.
Грејси се опорављала неколико недеља, то је било у новембру. Грејси је сада равноправни члан наше породице."
"Грејси је у мој живот ушла једне хладне новембарске вечери 2013. године. На путу до куће у 2 ујутру после вожње дуге два сата стао сам да допуним кола горивом. Била је хладна ноћ. Платио сам бензин и кренуо ка колима. Тада сам спазио нешто тамно и длакаво закачено за гуму мог аутомобила. Како сам се приближавао схватао сам да се помера а када сам пришао на метар, схватио сам да је у питању маче.
Подигао сам је, а она се закачила чврсто својим канџицама за мене. У том положају је остала наредних десет минута док сам возио. Донео сам је кући а она је дрхтала, деловала је јако болесно.
Никада пре нисам имао мачку, само пилиће а хранио сам локалне мачке које су ловиле мишеве у крају.
Те ноћи нисам био сигуран да ли ће преживети а она је целу ноћ провела склупчана поред мене. Нисам спавао много.
Обзиром на то да сам студент и да имам веома ограничен буџет, схватио сам да немам новца да платим ветеринара. Рекао сам им да не могу да платим рачун али да желим да јој нађем добар дом.
Тада је Грејси изненада скочила на моје раме и кренула да се мази и преде. Кренуо сам да је мазим а она је заспала у мојим рукама.
Ништа ми није било јасно. Никада пре се нисам тако везао за мачку, чак сам био и алергичан на њих.
Ветеринар и његов асистент су изашли из просторије са речима да ће се убрзо вратити.
Десет минута касније, мачка је спавала у мојим рукама а ветеринари и особље амбуланте ушли су у просторију и рекли ми да су одлучили да се одрекну својих хонорара.
Дали су ми кревет, транспортер и лечили је потпуно бесплатно.
За узврат тражили су да размислим да је задржим, макар док се не опорави.
Залепио сам постере по крају у нади да ће се јавити њен прави власник а касније сам и сазнао од радника са пумпе да је тог дана неко оставио два пса и мачку на пумпи. Друштво за заштиту животиња је дошло и одвело псе али нису могли да пронађу малу сиву и уплашену мачку.
На неки начин, она је одабрала мене.
Грејси се опорављала неколико недеља, то је било у новембру. Грејси је сада равноправни члан наше породице."
Нема коментара:
Постави коментар